VEROVANJA

Hrišćanska Adventistička crkva prihvata Bibliju kao svoj jedini izvor verovanja. Smatramo da je naš pokret rezultat protestantskog načela Samo Pismo (Sola Scriptura) – po kome je za hrišćane Biblija jedino merilo verovanja i prakse.

O nama

Trenutno Adventisti drže 28 osnovnih verovanja – koja se mogu podeliti u šest glavnih grupa – tako su tu verovanja: o Bogu, čoveku, spasenju, Crkvi, hrišćanskom životu i događajima poslednjih dana. U svakom učenju Bog je glavni arhitekta, koji u Svojoj mudrosti, blagodati i beskrajnoj ljubavi obnavlja zajednicu sa čovečanstvom planiranu da se produži kroz celu večnost.

Ko je Bog? Bog je ljubav, snaga i veličanstveni sjaj – ali je i tajnovit. Njegovi putevi daleko iznad naših, pa ipak nam je uvek blizu. Beskonačan, a ipak poznat i prisan, zajednica tri lica, a ipak jedan jedini, sveznajuć, a ipak pun praštanja.

O Bogu

BOŽANSTVO

Ko je Bog? Bog je ljubav, snaga i veličanstveni sjaj – ali je i tajnovit. Njegovi putevi su daleko iznad naših, pa ipak nam je uvek blizu. Beskonačan, a ipak poznat i prisan, zajednica tri lica, a ipak jedan jedini, sveznajuć, a ipak pun praštanja. Provešćemo večnost zauvek negujući i produbljujući zajednicu sa Bogom Ocem, Sinom i Svetim Duhom.

Uprkos razdvojenosti izazvane grehom, Bog se otkrio na mnogo načina. Biblija predstavlja izveštaj o Bogu koji teži da se ponovo poveže sa Svojom decom – a to je i glavni način na koji nas danas doseže. Biblija, kao svojevrsni mozaik pisaca, njihovih stilova i pogleda, otkriva Boga koji je kreativan, strpljiv i u stalnoj težnji da obnovi naše zajedništvo sa Njim. Iako su je pisali obični ljudi, ta knjiga posredstvom Duha prodire do naših srca, otvara nam oči i osvedočava nas da možemo da živimo za Njega.

Na najdramatičniji način Bog Otac nas je dosegao posredstvom Svog Sina, Isusa, koji je izabrao da postane jedan od nas. Rođen kao čovek, da bismo mi mogli biti nanovo rođeni Duhom, Isus nam je, pored pokazivanja Božje ljubavi i karaktera, otkrio i šta je sve spreman da preduzme kako bi nas sačuvao od samouništenja. Ono što nikada ne bismo mogli da uradimo za sebe On je uradio za nas, plaćajući cenu za naše grehe, umirući umesto nas da bi nam darovao večni život. On je vaskrsenjem pobedio smrt i čvrsto obećao da će se vratiti da nas povede domu.

U međuvremenu, Bog nas nije ostavio same. Sveti Duh je tu da nas teši, vodi i preobražava da bismo živeli kao svedoci Božje ljubavi. Isti Duh, koji je nadahnjivao proroke i opunomoćio Isusa, koji je oblikovao Bibliju i stvorio svet, osposobljava i opunomućuje danas i svakoga od nas. Taj Duh pokreće „telo Hristovo“, Njegovu Crkvu, posredstvom duhovnih darova i usađujući svima u njoj stav ponizne službe i saosećanja.

BOŽJA REČ

Drevna i vanvremenska, remek-delo svetske književnosti, sveta Biblija otkriva Božju ulogu u ljudskoj istoriji, naše mesto u Božjem planu i istinu koja nas vodi i štiti od prevare.

Sveto Pismo, Starog i Novog zaveta pisana je Božja Reč data božanskim nadahnućem preko svetih Božjih ljudi koji su govorili i pisali onako kako ih je pokretao Sveti Duh. U ovoj Reči Bog je poverio čoveku znanje potrebno za spasenje i nepogrešivo otkrivenje Svoje volje. Ona je merilo karaktera, ispit za doživljena iskustva, autoritativni tumač doktrina i pouzdani zapis o Božjim delima u istoriji. (Psalam 119,105; Priče 30,5; Isaija 8,20; Jovan 17,17; 1. Solunjanima 2,13; 2. Timotiju 3,16.17; Jevrejima 4,12; 2. Petrova 20,20.21)

TROJEDNI BOG

Postoji jedan Bog: Otac, Sin i Sveti Duh, jedinstvo tri lica iste večnosti. Bog je besmrtan, svemoćan, sveznajuć, iznad svega i svuda prisutan. On je beskonačan i prevazilazi moć ljudskog shvatanja, ali je i poznat preko otkrivenja o Sebi. On je večno dostojan da Ga sva stvorenja poštuju, obožavaju i da Mu služe. (1. Mojsijeva 1,26; 5. Mojsijeva 6,4; Isaija 6,8; Matej 28,19; 2. Korinćanima 13,14; Efescima 4,4-6; 1. Timotiju 1,17; 1. Petrova 1,2; Otkrivenje 14,7)

BOG OTAC

Bog Otac je izvor svake ljubavi i života. Poslao je Svog Sina da nas spasi od našeg greha i nas samih i da nam pokaže kakav je.

Bog večni Otac je Tvorac, Vrelo, Održavalac i Vladar celokupnog stvaranja. On je pravedan i svet, milostiv i blagodatan, spor na gnev i obilan nepokolebljivom ljubavlju i vernošću. Osobine i sila, pokazane u Sinu i Svetom Duhu, istovremeno su i otkrivenje Oca. (1. Mojsijeva 1,1; 2. Mojsijeva 34,6.7; 5. Mojsijeva 4,35; Psalam 110,1; Jovan 3,16; 14,9; 1. Korinćanima 15,28; 1. Timotiju 1,17; 1. Jovanova 4,8; Otkrivenje 4,11)

BOG SIN

Isus je postao čovek da nas spasi. Kroz njega – našeg Pomagača, Zastupnika i Otkupitelja – možemo početi ponovo. Priprema nam nebo i vratiće se da nas tamo odvede.

Bog večni Sin ovaploćen je u Isusu Hristu. Kroz Njega je sve stvoreno, Božji karakter je otkriven, izvršeno spasenje ljudskog roda i sud svetu. Za svu večnost živi Bog postao je i čovek Isus Hristos. Začet je Svetim Duhom i rodila ga Ga je devojka Marija. Živeo je i iskusio iskušenja kao ljudsko biće, ali je savršenim primerom pokazao Božju pravednost i ljubav. Svojim čudima On je otkrio božansku silu i umro na krstu za naše grehe i umesto nas, vaskrsnuo je iz mrtvih i vazneo se na Nebo da u nebeskoj svetinji obavlja službu za nas. Doći će opet u slavi da konačno oslobodi Svoj narod i da sve obnovi. (Isaija 53,4-6; Danilo 9,25-27; Luka 1,35; Jovan 1,1-3.14; 5,22; 10,30; 14,1-3; Rimljanima 6,23; 1. Korinćanima 15,3.4; 2. Korinćanima 3,18; 5,17-19; Filibljanima 2, 5-11; Kološanima 1,15-19; Jevrejima 2,9-18; 8,1.2)

BOG SVETI DUH

Sveti Duh nas nadahnjuje, snaži i vodi naše razumevanje. Duh dodiruje naša srca i preobražava nas, obnavljajući u nama Božansko obličje po kome smo stvoreni.

Bog večni Duh bio je aktivan sa Ocem i Sinom prilikom stvaranja, utelovljenja i otkupljenja. On je isto toliko ličnost kao Otac i Sin. On je nadahnjivao pisce Svetog Pisma. On je ispunjavao Hristov život silom. On privlači i osvedočava ljudska bića. A one koji se odazovu, obnavlja i preobražava u Božji lik. Poslat od Oca i Sina da bude stalno sa Njegovom decom, On daje duhovne darove Crkvi, opunomoćuje je da svedoči za Hrista i, usklađujući je sa Svetim pismom, uvodi je u svaku istinu. (1. Mojsijeva 1,1.2; 2. Samuilova 23,2; Psalam 51,11; Isaija 61, 1; Luka 1,35; 4,18; Jovan 14,16-18.26; 15, 26.27; 16,7-13; Dela 1,8; 10,38; Rimljanima 5,5; 1. Korinćanima 12,7-11; 2. Korinćanima 3,18; Efescima 4,11.12; 2. Petrova 1,21)

Čovek i žena stvoreni su po Božjem obličju, sa neponovljivom individualnošću i mogućnošću da slobodno zaključuju i deluju. Iako su stvoreni kao nezavisna bića, svaki čovek predstavlja nedeljivu celinu tela, duha i duše, koja zavisi od Boga za život, disanje i sve ostalo.

O čoveku

LJUDSKI ROD

Od neurona do nebule, od molekula DNK do udaljenih galaksija, mi smo okruženi čudima. Ipak, ta lepota je narušena. Prva knjiga Mojsijeva nam govori da je Bog pun ljubavi razdvojio svetlost od tame i kopno od vode, pokrećući život i oblikujući prvog čoveka od zemlje. Prva knjiga Mojsijeva opisuje Božju radost i zadovoljstvo tokom Stvaranja – kako se uvek iznova oduševljava što je svaki novi deo stvaranja „veoma dobar“. Zemlja je procvetala u savršenom skladu i ljudski rod je trebalo da ga održava i čuva.

Bog je proslavio Svoje delo oglašavajući sedmični praznik, Subotu, dan odvojen od drugih za sećanje na našu povezanost sa Stvoriteljem. Bog je oblikovao čovečanstvo da odražava Njegovu slavu i svakoga od nas da odjekujemo jedinstvenim osobinama Njegove ličnosti i karaktera. Zbog uma, tela i duha, koje nam je dao, možemo da živimo, razmišljamo i samostalno zaključujemo. Koji zaprepašćujući činilac života proizilazi iz svega toga? Naša sloboda.

Mi Bogu dugujemo svoju mogućnost disanja, pa ipak On nam je poverio slobodu izbora – osobinu koja je u stvoreni svet unela opasnost od otuđenja i nesreće. Vešto zakamuflirana laž prouzrokovala je da prvi ljudi posumnjaju u Božju ljubav i izgube poverenje u Njega. Strah, zavist i ravnodušnost uskoro su, nakon te prve sumnje, ranili ovaj svet. Razdvajajući nas od Boga, greh je iskrivio sve što je bilo dobro. Srca su se pobunila. Tela su počela da propadaju. Odnosi su se kvarili. Nismo mogli sami da se vratimo Bogu; Bog je morao da dođe do nas.

Bog je to i uradio, šaljući Svoga Sina da premosti narušeno zajedništvo između Neba i Zemlje. Bog je poslao i Svoga Duha da u nama obnovi unakaženo Božje obličje. Taj Duh nas opunomoćava da dosegnemo druge, pokazujući ljubav i predstavljajući Spasitelja i Stvoritelja našem slomljenom svetu. U stvari prvenstveno ljudima na svetu za koje smo primili poziv da im pomognemo.

STVARANJE

Bog je stvorio naš svet Svojom izvanrednom kreativnošću i nežnom brigom. Stvorio je ljudski rod da se stara i uživa na planeti i da savršeno uskladi svoj rad sa odmorom i vremenom za obnovu. U Svetom Pismu Bog je otkrio verodostojan izveštaj o Svojoj stvaralačkoj delatnosti. Za šest dana Gospod je stvorio „nebo i zemlju i sve što je u njima“ i počinuo sedmog dana u toj prvoj sedmici. Time je uspostavio Subotu kao večnu uspomenu na Svoje završeno stvaralačko delo. Prvi čovek i žena stvoreni su po Božjem obličju kao kruna svega stvorenog. Čoveku je data vlast nad svetom, ali i odgovornost da se o njemu stara. Kad je stvaranje sveta bilo završeno, svet je bio „veoma dobar“ spreman da objavljuje Božju slavu. (1. Mojsijeva 1-2; 2. Mojsijeva 20,8-11; Psalam 19,1-6; 33,6.9; 104; Isaija 45,12; Dela 17,24; Kološanima 1,16; Jevrejima 1,2; 11,3; Otkrivenje 10,6; 14,7)

ČOVEKOVA PRIRODA

Jednom oblikovanima po Božjem obličju, a zatim slomljenima grehom, bio nam je potreban savršeni Spasitelj da nas pomiri sa Bogom. Duh obnavlja Božje obličje u nama kako bi Bog mogao da deluje kroz nas.

Čovek i žena stvoreni su po Božjem obličju, sa neponovljivom individualnošću i mogućnošću da slobodno zaključuju i deluju. Iako su stvoreni kao nezavisna bića, svaki čovek predstavlja nedeljivu celinu tela, duha i duše, koja zavisi od Boga za život, disanje i sve ostalo. Kada su postali neposlušni Bogu, naši prvi roditelji su poricali svoju zavisnost od Njega, odvojili se od Boga i pali sa svog visokog položaja. Božji lik u njima bio je narušen i oni su postali podložni grehu. Njihovi naslednici učestvuju u ovoj paloj prirodi i njenim posledicama; rođeni su sa slabostima i sklonostima ka zlu. Međutim, Bog je u Hristu pomirio svet sa sobom i Svojim Duhom obnavlja smrtnike koji se kaju u lik njihovog Tvorca. Stvoreni na slavu Bogu, oni su pozvani da Ga vole, da vole jedni druge i vode brigu o svojoj životnoj sredini. (1. Mojsijeva 1,26-28; 2,7.15; 3; Psalam 8,4-8; 51,5.10; Jeremijam 17,9; Dela 17,24-28; Rimljanima 5,12-17; 2. Korinćanima 5,19.20; Efescima 2,3; 1. Solunjanima 5,23; 1. Timotiju 1,17; 1. Jovanova 3,4; 4,7.8.11.20; 1,2; Otkrivenje 14,7)

Sotona je optužio Boga da nije dostojan poverenja i da je nepravedan. Bog nam je dao slobodu izbora, a ljudska istorija pokazuje rezultate pobune – kao i neverovatnu snagu Božje spasonosne ljubavi.

O spasenju

MI VERUJEMO DA BOG SPASAVA

Ljubav. Sklad. Savršenstvo. Nekada su sva stvorenja pevala istu pesmu proslavljanja.

Nesklad je buknuo kad je nekada savršeno biće zloupotrebilo svoju Bogom danu slobodu. Sotona je kao „klevetnik“ izabrao samoljublje i klevetu nad istinom i ljubavlju; tvrdio je da Bog nije pravičan, da je strog i sklon da nameće Svoju volju i da lišava bića u svemiru onoga što im po prirodi pripada.

Sotonina obmana zavela je trećinu nebeskih anđela i Bog je morao da ih zbaci s Neba. Božji protivnik je zatražio vladavinu nad našom planetom nakon što je uspeo da prevari prvi par, Adama i Evu, navodeći ih da posumnjaju u Njegov karakter pravičnosti i ljubavi. Taj prvi greh je iskrivio Božji lik u nama, okrećući ljude samima sebi i donoseći im pretnju samouništenja. Ceo svemir je posmatrao kako će Bog odgovoriti na sotonine optužbe.

Ova „velika borba“ između dobra i zla, o temeljnim osobinama Božjeg karaktera, nastavlja da besni, sa veoma važnom činjenicom da je Isus, Božji Sin, pre dve hiljade godina razrešio to ključno pitanje umirući za ljudski rod.

Koliko je snažna Božja ljubav? Isusova samopožrtvovana smrt je pokazala da je Bog voljan da plati neprocenjivo visoku cenu za naše grehe. Njegova žrtva je razotkrila istinski užas greha i razjasnila da se Bogu može verovati. Koji je najdublji razlog zbog kojeg je Isusova smrt napravila ogromnu razliku? On je u tome što je Isus živeo savršenim životom, koga nijedan od nas nije u mogućnosti da pokaže, a umro je smrću koju zaslužujemo mi kao grešnici.

Iz toga proističe da je svima nama omogućeno da živimo za Njega, sada i u večnosti. Isusova žrtva nas miri sa savršenim Bogom dok preobražava naša srca. Sveti Duh nam ukazuje na našu potrebu za Bogom i uverava nas da smo spaseni i da nam je oprošteno. Duh ispisuje novi nacrt i obeležja novog života u našim srcima, opunomoćujući nas da živimo u slobodi, da služimo drugima i da se radujemo. Bog prema nama postupa kao da nikada nismo sagrešili, nikada posumnjali, nikada krenuli svojim sopstvenim putem.

Isti Isus, koji je savladavao demone tokom Svog života na zemlji, objavio je Svojom smrću pobedu nad svim silama zla. Isusovo vaskrsenje je garancija da će i sama smrt biti uništena. Naš novi život u Isusu oslobađa nas straha od smrti – sramote naše prošlosti.

Dok se povezujemo sa Isusom, Sveti Duh umiruje naša srca i preobražava nam pogled na budućnost. Naš duhovni život napreduje dok razgovaramo sa Bogom, dok razmišljamo o Njegovoj Reči, dok sa drugima delimo svoju veru i proslavljamo Boga posredstvom muzike i druženja.

VELIKA BORBA

Sotona je optužio Boga da nije dostojan poverenja i da je nepravedan. Bog nam je dao slobodu izbora, a ljudska istorija pokazuje rezultate pobune – kao i neverovatnu snagu Božje spasonosne ljubavi.

Ceo ljudski rod obuhvaćen je velikom borbom između Hrista i sotone u odnosu na Božji karakter, Njegov zakon i Njegovu vladavinu nad svemirom. Ovaj sukob nastao je na nebu kada je jedno stvoreno biće, obdareno slobodom izbora, u samouzvišenju uvelo duh pobune u ovaj svet i navelo na greh Adama i Evu. Ovaj čovekov greh izazvao je izopačenost Božjeg obličja u ljudskom rodu, metež u stvorenom svetu i njegovo uništenje u vreme opšteg potopa, kao što je prikazan u 1. Knjizi Mojsijevoj. Posmatran od svih stvorenih bića, ovaj svet postao je poprište sveopšteg sukoba iz koga će Bog ljubavi na kraju izaći opravdan. Da bi pomogao Svome narodu u ovoj borbi, Hristos mu šalje Svetog Duha i odane anđele da ga vode, štite i podupiru na putu spasenja. (1. Mojsijeva 3; 6-8; O Jovu 1,6-12; Isaija 14,12-14; Jezekilj 28,12-18; Rimljanima 1,19-32; 3,4; 5,12-21; 8,19-22; 1. Korinćanima 4,9; Jevrejima 1,14; 1. Petrova 5,8; 2. Petrova 3,6; Otkrivenje 12,4-9)

HRISTOV ŽIVOT, SMRT I VASKRSENJE

Bog je poslao Isusa, Svoga Sina, da živi savršenim životom, koji mi nismo mogli da pokažemo, i da umre smrću koju su zasluživali naši gresi. Kad prihvatimo Isusovu žrtvu za nas, mi primamo večni život.

U Hristovom životu savršene poslušnosti Božjoj volji, u Njegovoj patnji, smrti i vaskrsenju Bog je obezbedio jedino sredstvo otkupljenja za ljudski greh, tako da oni koji Ga verom prihvate mogu imati večni život, a sva bića koja je stvorio mogu bolje da razumeju Stvoriteljevu bezgraničnu i svetu ljubav. To savršeno otkupljenje pruža osnov odbrane pravedosti Božjeg zakona i blagodatnosti Njegovog karaktera; jer dok na jednoj strani osuđuju naš greh, na drugoj nam daruje oproštenje. Hristova smrt je zamenička i iskupljujuća, pomirujuća i preobražavajuća. Hristovo vaskrsenje objavljuje Božju pobedu nad silama zla i, onima koji prihvataju Njegovo otkupljenje, pruža čvrstu sigurnost konačne pobede nad grehom i smrću. Ono objavljuje vrhovnu vladavinu Gospoda Isusa Hrista pred kojom će se saviti svako koleno na Nebu i na Zemlji. (1. Mojsijeva 3,15; Psalam 22,1; Isaija 53; Jovan 3,16; Rimljanima 1,4; 3,25; 4,25; 8,3; 1. Korinćanima 15,3.4.20-22; 2. Korinćanima 5,14.15.19-21;  Filibljanima 2, 6-11; Kološanima 2,15; 1. Petrova 2,21.22; 1. Jovanova 2,2; 4,10)

ISKUSTVO SPASENJA

Kad prihvatimo Božju blagodat i spasenje, Sveti Duh nam otkriva potrebu za Isusom i obnavlja nas. Duh izgrađuje našu veru i pomaže nam da svoje slomljene živote ostavimo za sobom.

U Svojoj beskrajnoj ljubavi i milosti Bog je učinio Hrista, koji nije znao za greh, grehom zbog nas, tako da u Njemu možemo biti učinjeni Božjom pravdom. Vođeni Svetim Duhom mi osećamo svoju potrebu, priznajemo svoju grešnost, kajemo se zbog svojih prestupa i verujemo u Isusa kao svog Gospoda i Hrista, u svoju Zamenu i Primer. Ova vera, koja prima spasenje, dolazi do nas preko božanske sile Reči i dar je Božje blagodati. Kroz Hrista mi smo opravdani, usvojeni da budemo Božji sinovi i kćeri i slobodni od vlasti greha; kroz Njega smo nanovo rođeni i posvećeni Duhom; Duh obnavlja naše umove, upisuje Božji zakon ljubavi u naša srca i mi dobijamo silu da živimo svetim životom. Time što ostajemo u Njemu, postajemo učesnici u božanskoj prirodi i imamo jemstvo spasenja sada i na sudu. (1. Mojsijeva 3,15; Isaija 45,22; 53; Jeremija 31,31-34; Jezekilj 33,11; 36,25-27; Avakum 2,4; Marko 9,23.24; Luka 17,5; Jovan 3,16; 16,8; Rimljanima 3,21-26; 5,6-10; 10,17; 8,1-4; 12,2; 2. Korinćanima 5,17-21; Galatima, 1,4; 3,3.14.26; Kološanima 1,13.14; Efescima 2,5-10; Galatima 1,4; 3,13.14; 4,4-7; Titu 3,3-7; Jevrejima 8,7-12; 1. Petrova 2,21.22; 2. Petrova 1,3.4; Otkrivenje 13,8)

RASTENJE U HRISTU

Spasenje preobražava naš pogled na svet. Više se ne bojimo svoje prošlosti ili budućnosti, već prihvatamo sadašnjost punu nade, ljubavi, oduševljenja i hvalospeva dok Duh živi u nama.

Svojom smrću na krstu Isus je nadvladao sile zla. Onaj koji je pokoravao demonske duhove tokom Svoje zemaljske službe, slomio je njihovu moć i zapečatio njihovu konačnu propast. Isusova pobeda daje nam pobedu nad zlim silama koje i dalje žele da upravljaju nama dok hodamo sa Njim u miru, radosti i sigurnosti Njegove ljubavi. Sada Sveti Duh prebiva u nama i daje nam silu. Stalno posvećeni Isusu kao Spasitelju i Gospodu, oslobođeni smo tereta prošlih dela. Više ne živimo u tami, strahu od zlih sila, neznanju i besmislenosti našeg prethodnog načina življenja. U ovoj novoj slobodi u Isusu, pozvani smo da rastemo u visinu Njegovog rasta, svakodnevno razgovarajući sa Njim u molitvi, hraneći se Njegovom rečju, razmišljajući o njoj i vođstvu Njegovog proviđenja, pevajući Mu hvalu, okupljajući se na bogosluženju i učestvujući u misiji Crkve. Takođe smo pozvani da sledimo Hristov primer saosećajnim služenjem telesnim, umnim, društvanim, osećajnim i duhovnim potrebama ljudi oko nas. Dok sa ljubavlju služimo i svedočimo o Njegovom spasenju, Njegovo stalno prisustvo posredstvom Duha pretvara svaki trenutak i svaki zadatak u duhovno iskustvo. (1. Dnevnika 29,11; Psalam 1,1.2; 23,4; 77,11.12; Matej 20,25-28; Luka 10,17-20; Jovan 20,21; Rimljanima 8,38.39; 2. Korinćanima 3,17.18; Filibljanima 3,7-14; Efescima 5,19.20; 6,12-18; Galatima 5,22.25; Kološanima 1,13.14; 2,6.14.15; 1. Solunjanima 5,16-18.23; Jevrejima 10, 25; 2. Petrova 2,9; 3,18; 1. Jovanova 4,4)

Crkva je Božja porodica na zemlji, koja zajedno služi, proslavlja, uči i obožava. U potrazi za Isusom kao svojim Vođom i Otkupiteljem, Crkva je pozvana da svima prenese dobru vest o spasenju.

 

O crkvi

MI VERUJEMO DA BOG ŽIVI U NAMA

Isus je Svojim sledbenicima poverio veličanstveni zadatak: da govore ovom svetu o Njegovoj ljubavi i Njegovom obećanju da će se vratiti. Njegovi sledbenici bi trebalo da vole druge ljude kao što je On njih voleo. Poveravanje ljudima božanske poruke bio je odvažan i opasan korak. Pored toga što je znao da će Ga ljudi često izneveravati, pa čak i izvrtati Njegovu istinu, ipak je želeo da sarađuje sa nama.

Odvažan i opasan korak pokazao se ispravnim. Kao zajednica Isusovih sledbenika, Crkva je pozvana i nadahnuta da deluje kao On: da nesebično služi drugima, da se tokom te službe za potrebnu snagu oslanja na Boga, upijajući Božju Reč i govoreći svetu o Božjoj ljubavi. Muškarci i žene, bogati i siromašni, ljudi različitog porekla ili nacionalnosti izjednačeni su u Isusu.

U ovakvoj Crkvi oni podržavaju i ohrabruju jedni druge kroz provođenje zajedničkog vremena u proslavljanju Boga i proučavanju Biblije. Hrišćani proslavljaju Isusov zavet sa njima obredom Večere Gospodnje, sećajući se Isusovog primera službe i žrtve. Crkva proslavlja spasenje svakog svog člana obredom krštenja koji se obavlja uronjavanjem u vodu. Članovi Crkve su ruke i noge „tela Hristovog“.

Isus je obećao da će sve što je On radio na Zemlji biti postizano i kroz Njegovu Crkvu. Da, mi smo samo bledi odraz savršenstva našeg Spasitelja, ali Isus je još uvek glava Svoje Crkve. Uprkos našim nesavršenostima, Njegovom blagodaću i silom Njegove žrtve otkupljenja, mi ćemo biti blistava i predivna nova stvorenja.

U poslednjim danima ovog sveta, kad je većina Božje poruke zanemarena i odbačena, Bog nas poziva da se setimo pečata Njegove istine. Knjiga Otkrivenje nam govori o tri anđela poslata na Zemlju sa poslednjom porukom nade i upozorenja. Ono što oni objavljuju slikovito predstavlja zadatak koji Bog stavlja pred Svoj narod na kraju vremena.

Sveti Duh osposobljava svakoga od nas da svojim ličnim duhovnim darovima i veštinama pokazujemo Božju ljubav i snažimo druge. Od dara poučavanja i propovedanja, sve do ohrabrivanja i prorokovanja, taj Duh je Crkvu snabdeo svakim darom koji joj je potreban da dovrši  povereni zadatak.

CRKVA

Crkva je Božja porodica na zemlji, koja zajedno služi, proslavlja, uči i obožava. U potrazi za Isusom kao svojim Vođom i Otkupiteljem, Crkva je pozvana da svima prenese dobru vest o spasenju.

Crkva je zajednica vernika koji priznaju Isusa Hrista za svog Gospoda i Spasitelja. Nastavljajući svoj hod za Božjim narodom starozavetnih vremena, pozvani smo iz sveta; a okupljamo se radi bogosluženja, bratske zajednice, proučavanja Božje Reči, proslavljanja Večere Gospodnje, službe celom ljudskom rodu i objavljivanja evanđelja celom svetu. Crkva dobija svoje ovlašćenje od Hrista, koji je utelovljena Reč, otkrivena u Pismu. Crkva je Božja porodica; usvojeni od Njega, njeni članovi žive utemeljeni na Novom zavetu. Crkva je Hristovo telo, zajednica vere čija je glava sam Hristos. Crkva je nevesta za koju je Hristos umro da bi mogao da je posveti i očisti. Prilikom Svog pobedonosnog ponovnog dolaska On će verne svih vekova, otkupljene Njegovom krvlju, staviti pred Sebe kao Svoju slavnu Crkvu, bez mane ili mrštine, svetu i bez mrlje. (1. Mojsijeva 12,3; 2. Mojsijeva 19,3-7; Matej 16,13-20; 18,18; 28,19.20; Dela 2, 38-42; 7,38; 1. Korinćanima 1,2; Efescima 1,22.23; 2,19-22; 3,8-11; 4,11-15; 5,23-27; Kološanima 1,17.18; 1. Petrova 2,9)

OSTATAK I NJEGOVA MISIJA

Na kraju vremena, Bog će pozvati Svoj narod da se vrati suštinskim i najvažnijim istinama. Dok objavljuje Isusov povratak, ostatak će isticati Boga kao Stvoritelja, nebeski sud i opasnost od duhovnog kompromisa.

Vaseljenska crkva sastavljena je od svih koji istinski veruju u Hrista, ali u poslednje vreme široko rasprostranjenog otpada, jedan ostatak bio je pozvan da izađe da drži Božje zapovesti i veru Isusovu. Ovaj ostatak objavljuje dolazak sudnjeg časa, propoveda spasenje u Hristu i oglašava približavanje Njegovog drugog dolaska. Ovo objavljivanje simbolički je predstavljeno sa tri anđela iz Otkrivenja 14. glave; objavljivanje njihove poruke se podudara sa delovanjem suda na nebu i ima za posledicu delo pokajanja i reforme na Zemlji. Svaki vernik je pozvan da lično učestvuje u ovom svedočenju po celom svetu. (Danilo 7,9-14; Isaija 1,9; 11,11; Jeremija 23,3; Mihej 2,12; 2. Korinćanima 5,10; 1. Petrova 1,16-19; 2. Petrova 3,10-14; Juda 3.14; Otkrivenje 12,17; 14,6-12; 18,1-4)

JEDINSTVO U HRISTOVOM TELU

Ljudsko telo služi kao savršeni slikoviti prikaz Božjeg naroda na zemlji. Sastavljeno od mnogih delova, koji se međusobno veoma razlikuju, deluje usklađenih glasova i na zajedničkim zadacima zbog toga što u svima deluje Sveti Duh.

Crkva je jedno telo sa mnogim članovima pozvanim iz svakog naroda, plemena i jezika. U Hristu smo nova stvorenja; razlike među nama ne smeju biti po rasi, kulturi, obrazovanju i nacionalnosti, kao ni razlike između visokih i jednostavnih, bogatih i siromašnih, muškaraca i žena. Svi smo mi jednaki u Hristu koji nas je jednim Duhom povezao u jednu zajednicu sa sobom i jedne sa drugima; mi treba da služimo i da nam se služi bez ikakve podvojenosti i rezerve. Otkrivenjem Isusa Hrista u Svetom pismu delimo istu veru i nadu, i dopiremo do svih jednim svedočenjem. Ovo zajedništvo ima svoj izvor u jedinstvu trojedinog Boga, koji nas je usvojio kao Svoju decu. (Psalam 133,1; Matej 28,19.20; Jovan 17,20-23; Dela 17,26.27; Rimljanima 12,4.5; 1. Korinćanima 12,12-14; 2. Korinćanima 5,16.17; Galatima 3,27.29; Efescima 4,1-6.14-16; Kološanima 3,10-15;)

KRŠTENJE

Krštenje simbolizuje i objavljuje našu novu veru u Hrista i naše poverenje u Njegovo oproštenje. Sahranjeni u vodi, podižemo se u novi život u Isusu, osnaženi Svetim Duhom.

Krštenjem ispovedamo svoju veru u smrt i vaskrsenje Isusa Hrista i dokazujemo svoju smrt grehu i nameru da hodimo u novom životu. Na taj način priznajemo Hrista kao Gospoda i Spasitelja, postajemo Njegov narod i primljeni smo za vernike Njegove Crkve. Krštenje je znamenje našeg jedinstva sa Hristom, znamenje oproštenja naših grehova i primanje Svetog Duha. Krštenje se vrši zaronjavanjem u vodu i moguće je na osnovu priznanja vere u Isusa i dokaza kajanja zbog greha. Ono sledi upustva iz Svetog pisma i prihvatanje njegovog učenja. Prema učenju Biblije krštavaju se odrasle osobe kad same izraze želju za krštenjem. Sam čin krštenja obavlja se po uzoru na Hristovo krštenje uronjavanjem krštenika u vodu, čime se simbolizuje umiranje starog čoveka i ustajanje u novi život posvećen Gospodu. (Matej 28,19.20; Dela 2,38; 16,30-33; 22,16; Rimljanima 6,1-6; Kološanima 2,12.13)

 VEČERA GOSPODNJA

Večera Gospodnja simbolizuje prihvatanje Isusovog za nas slomljenog tela i prolivene krvi. Ispitujući svoja srca i perući noge jedni drugima sećamo se Isusovog poniznog primera službe.

Večerom Gospodnjom učestvujemo u simbolima Isusovog tela i krvi kao izraza vere u Njega, našeg Gospoda i Spasitelja. U ovom iskustvu zajedništva Hristos je prisutan da bi se sastao sa Svojim narodom i da bi ga jačao. Uzimanjem učešća mi objavljujemo Gospodnju smrt sve dok ponovo ne dođe. Priprema za Večeru Gospodnju obuhvata samoispitivanje, pokajanje i priznanje. Učitelj je uspostavio obred pranja nogu da označi ponovno očišćenje, da izrazi voljnost za službu jedan drugome u Hristovoj poniznosti i sjedini naša srca u ljubavi. Služba Večere Gospodnje otvorena je za sve hrišćane koji veruju. (Matej 26,17-30; Jovan 6,48-63; 13,1-17; 1. Korinćanima 10,16.17; 11,23-30; Otkrivenje 3,20)

DUHOVNI DAROVI I SLUŽBE

Od umetničkih izraza sve do poučavanja i slušanja propovedi, Sveti Duh osnažuje svakoga od nas darujući nam veštine i talente koje ćemo koristiti na Božju slavu i ispunjavanje uloge koju Crkva ima u svetu.

Bog svim vernicima Svoje Crkve u svim vremenima poklanja duhovne darove, koje svaki vernik treba da upotrebi u službi ljubavi za opšte dobro Crkve i ljudskog roda. Dati posredstvom Svetoga Duha, koji ih dodeljuje svakom verniku po Svojoj volji, darovi pružaju sve sposobnosti i službe potrebne Crkvi da bi ispunila svoju od Boga uspostavljenu ulogu. Na osnovu Svetog pisma, dati za pomoć i ohrabrenje ljudima, ovi darovi obuhvataju službe kao što su: verovanje, isceljivanje, prorokovanje, objavljivanje, poučavanje, upravljanje, pomirenje, sažaljenje, samopregorno delovanje i milosrđe. Neke vernike Bog poziva i osposobljava ih Duhom za dužnosti koje Crkva priznaje u pastirskoj, evanđeoskoj, apostolskoj i učiteljskoj službi, delatnostima naročito potrebnim da bi se vernici pripremili za službu, za izgradnju Crkve do duhovne zrelosti, kako bi se očuvalo jedinstvo vere i poznanja Boga. Kad vernici koriste ove duhovne darove, kao verni pristavi Božjih različitih vrlina, Crkva je zaštićena od razornog uticaja lažnog učenja i sazidana u veri i ljubavi dostiže rast darovan od Boga. (Dela 6,1-7; Rimljanima 12,4-8; 1. Korinćanima 12,9-11.27.28; Efescima 4,8.11-16; 1. Timotiju 3,1-13; 1. Petrova 4,10.11)

DAR PROROŠTVA

U poslednjim danima, kao i u biblijska vremena, Sveti Duh je blagoslovio Božji narod darom proroštva. Ona u čijem se životu pokazao ovaj dar bila je Elen G. Vajt, jedan od osnivača Hrišćanske adventističke crkve.

Pismo svedoči da je proroštvo jedan od darova Svetoga Duha. Ovaj dar je znak raspoznavanja Crkve Ostatka i ispoljio se u službi Elen G. Vajt. Kao Gospodnji vesnik, njeni spisi su neprekidni i autoritativni izvor istine koja Crkvi obezbeđuje utehu, vođstvo, poučavanje i popravljanje. Oni, takođe, naglašavaju da je Biblija merilo kojim se moraju ispitati sva učenja i iskustva. (4. Mojsijeva 12,6; 2. Dnevnika 20,20; Amos 3,7; Joilo 2,28.29; Dela 2,14-21; 2. Timotiju 3,16.17; Jevrejima 1,1-3; Otkrivenje 12,17; 19,10; 22,8.9)

Bog nas poziva da budemo Njegovi pristavi, koji odgovorno prihvataju ono što nam je poverio. Bog nam je na upravu poverio Zemlju i sva njena sredstva.

O hriščanskom životu

MI VERUJEMO DA NAS BOG MENJA

Božji zakon u Deset zapovesti nam pokazuje kako da živimo i razjašnjava našu potrebu za Isusom. Iako nam pokazuje kojim putem treba ići i uverava nas da smo sagrešili, on je mnogo više od zacrtavanja granica. Načela ovih zapovesti ocrtavaju ispravan i sveobuhvatni odnos čoveka prema samom sebi kao i prema zajedništvu sa Bogom i bližnjima.

S obzirom da Bog radije pokazuje nego da nam deli uputstva kako da živimo, Isus je došao kao primer kako se Božji zakon živi u svakodnevnom životu. Nasuprot običajima svetkovanja Subote u Njegovo vreme, Isus naglašava da je sedmi dan dan odmora, ali i obnovljenja. Mi držimo sedmični dan odmora, Subotu, prekidajući naša sopstvena stremljenja i svakodnevne poslove, a u želji da služimo i blagoslovimo druge čineći dobro. Subota je za nas Božji dar slobode. Ona nam omogućuje trenutke u kojima obnavljamo sami sebe, svoje porodice i svoju zajednicu sa Bogom.

Bog nas poziva da budemo Njegovi pristavi, koji odgovorno prihvataju ono što nam je poverio. Bog nam je na upravu poverio Zemlju i sva njena sredstva. Jednog dana, uskoro, On će se vratiti. Mi moramo da budemo dobri pristavi ličnog vremena, snage i tela; kao i prirodne sredine i svih materijalnih izvora. Kao hrišćani mi ne zadovoljavamo samo samo sopstvene interese, već sagledavamo i širu sliku, usklađujući svoje postupke sa Božjim planovima, znajući da će ih Bog blagosloviti.

Bog želi da živimo uravnoteženo i bez lišavanja, brinući se za svoja tela, usavršavajući misli i gajeći svoj duh. Znajući kako je velika cena koju je Isus platio da bi nas otkupio, mi želimo da proslavimo Boga u svakoj oblasti svog života. Kad Duh živi u nama, mi težimo da uzdižemo druge i utelovimo Božju blagodat kroz celokupno sopstveno delovanje i saradnju sa drugima. Kao pažljivi svedoci za Boga u našoj upotrebi vremena mi dajemo prednost Njegovim prioritetima, uzimajući za hranu i piće samo ono što će ispravno negovati naše telo um i poboljšati naš uticaj na nas same, na druge i društvenu zajednicu.

Bog nas je stvorio po Svom obličju, kao muško i žensko. Doživotno posvećenje braku je Božji plan za Njegov narod koji treba da uživa u jedinstvu i prijateljstvu, u međusobnom pomaganju i uzdizanju. Bog je uobličio dom da deca mogu da odrastaju u okruženju ljubavi i discipline. Iako može doći do raspada porodica, svako može da bude deo Božje porodice. 

BOŽJI ZAKON

Deset zapovesti otkrivaju Božju volju i ljubav prema nama. Smernice tih zapovesti govore kako se treba odnositi prema Bogu i bližnjima. Isus je živeo po Zakonu i kao naš Primer i kao savršena Zamena.

Uzvišena načela Božjeg zakona uobličena su u Deset zapovesti i potvrđena Hristovim životom. Ona izražavaju Božju ljubav, volju i ciljeve u vezi sa ljudskim ponašanjem i odnosima i obavezuju sve ljude u svim vremenskim razdobljima. Ova pravila su osnova Božjeg zaveta sa Njegovim narodom i merilo na Božjem sudu. Posredstvom Svetoga Duha ona ukazuju na greh i bude potrebu za Spasiteljem. Spasenje je samo od blagodati, a ne od dela, a njegov rod je poslušnost zapovestima. Ova poslušnost razvija hrišćanski karakter i donosi osećanje zadovoljstva i sreće. Ona je dokaz naše ljubavi prema Gospodu i naše brige za bližnje. Poslušnost koja potiče od vere ispoljava Hristovu silu da preobrazi život i u skladu sa tim jača hrišćansko svedočenje. (2. Mojsijeva 20,1-17; 5. Mojsijeva 28,1-14; Psalam 19,7-14; 40,7.8; Matej 5,17-20; 22,36-40; Jovan 14,15; 15,7-10; Rimljanima 8,3.3; Jevrejima 8,8-10; 1. Jovanova 5,3; Otkrivenje 12,17; 14,12)

SUBOTA

Subota je Božji dar za nas, vreme za odmor i obnavljanje naše zajednice sa Bogom i drugima. Podseća nas na Božje stvaralačko delo i Isusovu blagodat.

Blagodatni Tvorac, posle šest dana stvaranja, odmarao se sedmoga dana i za sve ljude uspostavio Subotu kao uspomenu na stvaranje. Četvrta zapovest Božjeg nepromenljivog Zakona zahteva svetkovanje tog sedmog dana, Subote, kao dana od odmora, obožavanja i službe u skladu sa učenjem i životom Isusa, Gospodara Subote. Subota je dan divnog zajedništva sa Bogom i nas međusobno. Ona je simbol našeg spasenja u Hristu,  znak našeg posvećenja, znak naše vernosti i predukus naše večne budućnosti u Božjem carstvu. Subota je Božji večni znak Njegovog večnog zaveta između Njega i Njegovog naroda. Radosno svetkovanje ovog svetog vremena od večeri do večeri, od zalaska do zalaska sunca, je svetkovanje Božjeg stvaralačkog i otkupiteljskog dela. (1. Mojsijeva 2,1-3; 2. Mojsijeva 20,8-11; 31,13-17; 3. Mojsijeva 23,32; 31,13-17; 5. Mojsijeva 5,12-15; Isaija 56,5.6; 58,13.14; Jezekilj 20,12.20; Matej 12,1-12; Marko 1,32; Luka 4,16; Jevrejima 4,1-11)

PRISTAVSKA SLUŽBA

Bog nam poverava odgovornost da se staramo za sebe, za svet, za bližnje i materijalne resurse. Bog blagosilja naše napore dok živimo za Njega.

Mi smo Božji pristavi, kojima je On poverio vreme i prilike, sposobnosti i posede, kao i blagoslove Zemlje i njena sredstva. Mi odgovaramo Njemu za njihovo pravilno korišćenje. Mi priznajemo Božje vlasništvo vernom službom Njemu i našim bližnjima, vraćanjem desetka, davanjem darova za objavljivanje Njegovog evanđelja i podupiranjem Njegove Crkve i njenim rastom. Pristavska služba je prednost koju nam je Bog dao za negovanje ljubavi i za pobedu nad sebičnošću i pohlepom. Pristavi se raduju blagoslovima, koji se kao rezultat njihove vernosti, izlivaju na druge. (1. Mojsijeva 1,26-28; 2,15; 1. Dnevnika 29,14; Agej 1,3-11; Malahija 3,8-12; Matej 23,23; Rimljanima 15,26.27; 1. Korinćanima 9,9-14; 2. Korinćanima 8,1-15; 9,7)

HRIŠĆANSKO PONAŠANJE

Bog nas poziva da živimo u svetlosti Njegove blagodati, prepoznajući beskrajnu cenu koju je Bog platio za naše spasenje. Kroz Svetoga Duha mi proslavljamo Boga u svom umu, telu i duhu.

Pozvani smo da budemo pobožan narod koji misli, oseća i deluje u skladu sa nebeskim načelima. Da bi Duh, koji u nama ponovo stvara karakter našeg Gospoda, mogao da ostvari Svoje delo mi izabiramo samo ono što će u životu stvoriti čistotu sličnu Hristu, zdravlje i radost. To znači da naša zabava treba da odgovara onome što će se, po najvišim merilima hrišćanskog ukusa, smatrati prikladnim i lepim. Dok priznajemo kulturološke razlike, naša odeća treba da bude jednostavna, skromna i lepa, prikladna za one čija se istinska lepota ne sastoji od spoljašnjeg ukrašavanja, već od neprolaznog ukrasa blagog i tihog duha. To takođe znači da pošto je naše telo hram Svetog Duha, mi treba da se razumno brinemo o njemu. Pored dovoljnog vežbanja i odmora, treba da usvojimo i najzdraviju moguću ishranu i uzdržimo se od nečiste hrane utvrđene u Svetom pismu. Pošto alkoholna pića, duvan i neodgovorno korišćenje droga i narkotika štetno utiču na naše zdravlje i od njih treba da se uzdržimo. Umesto toga treba da učestvujemo u svemu što naše misli i telo dovodi u poslušnost Hristu koji nam želi zdravlje, radost i dobro. (1. Mojsijeva 7,2; 3. Mojsijeva 11,1-47; Psalam 106,3; Rimljanima 12,1.2; 1. Korinćanima 6,19.20; 10,31; 2. Korinćanima 5,14-7,1; 10,5; Efescima 5,1-21; Filibljanima 4,8; 1. Petrova 3,1-4; 10,31; 1. Jovanova 2,6; 3. Jovanova 2)

BRAK I PORODICA

Stvoreni po Božjem obličju, kao muško i žensko, stvoreni smo da živimo u povezanosti. Brak je Božji ideal za život u skladnom zajedništvi i gde deca mogu da odrastaju u sigurnosti i ljubavi.

Bog je ustanovio brak u Edemu, a Isus ga je ponovo potvrdio kao doživotnu zajednicu između čoveka i žene u druženju punom ljubavi. Za hrišćanina, bračna obaveza je data Bogu kao i bračnom drugu, i treba da se zaključi između osoba iste vere. Obostrana ljubav, uvažavanje, poštovanje i odgovornost predstavljaju osnovno tkivo ove veze koja treba da odsjajuje ljubavlju, svetošću, bliskošću i postojanošću odnosa između Hrista i Njegove Crkve. Što se tiče rastave, Isus je učio da osoba koja se razvede od bračnog druga, osim zbog preljube, pa sklopi brak sa drugim bračnim drugom, čini preljubu. Iako neki odnosi u porodici ne odgovaraju idealu, bračni drugovi koji se u Hristu potpuno predaju jedan drugome, mogu da postignu zajednicu ljubavi pomoću vođstva Duha i crkvenog vaspitanja. Bog blagosilja porodicu i želi da njeni članovi pomažu jedan drugome do potpune zrelosti. Roditelji treba da vaspitavaju svoju decu da vole Boga i da su Mu poslušni. Svojim primerom i rečima treba da ih poučavaju da je Hristos vaspitač koji voli, koji je uvek nežan i brižan, koji želi da oni postanu udovi Njegovog tela, Božje porodice; velike porodice koja obuhvata i osobe u braku i one koji to nisu. Povećana bliskost u porodici jedan je od znakova širenja poslednje vesti jevanđelja. (1. Mojsijeva 2,18-25; 2. Mojsijeva 20,12; 5. Mojsijeva 6,5-9; Priče 22,6; Malahija 4,5.6; Matej 5,31.32; 19,3-9; Marko 10,11.12; Luka 16,18; Jovan 2,1-11; 1. Korinćanima 7,10.11; 2. Korinćanima 6,14; Efescima 5,21-33; 6,1-4)

Bog će potpuno obnoviti naš svet i živeti sa nama zauvek. Napokon ćemo ostvariti sve kreativne mogućnosti živeći u ljubavi i radosti zbog kojih nas je Bog stvorio.

O događajima poslednjih dana

MI VERUJEMO DA JE BOG POBEDNIK I DA ĆE SVE OBNOVITI

Od Edemskog vrta do Vavilonske kule, od uništenje Sodoma do izlaska iz Egipta, Bog je uvek obavljao istražni postupak pre Svog delovanja. Sada, pred Njegov povratak, Isus istražuje živote svih ljudi koji su živeli, otkrivajući kojim su se to odlukama opredelili da budu spaseni ili uništeni. Bog želi da svima u svimiru, koji ovo posmatraju, do kraja raščisti i učini kristalno jasnim da niko ne ubira sudbinu koju nije sam izabrao.

Obredni postupci u drevnom hebrejskom svetilištu bili su samo prikaz Isusovog stvarnog delovanja na Nebu i svaka žrtva bila je samo senka žrtve koju je Isus prineo. Isus sada, kao naš pravi Prvosveštenik, nudi zasluge Svoje žrtve svima koji prihvataju Njegovu blagodat; zato što je i sam izdržao svako iskušenje sa kojim se mi suočavamo, možemo da Mu verujemo da razume naše borbe i snaži nas kad nam je potrebna pomoć. Isus je naš Posrednik koji nam oprašta grehe i obnavlja naše grehom narušeno zajedništvo sa Bogom. Prvi zavet nas je osudio na smrt, ali je Isus Posrednik Novoga zaveta i Njegova nas Žrtva oslobađa.

Nesvesno ništavilo smrti razdvaja nas od Boga i onih koje smo izgubili. Samo Bog u Svojoj prirodi ima besmrtnost, a besplatni dar spasenja je večni život. Očekujemo Isusov drugi dolazak, kada će On vaskrsnuti Svoje spasene da mogu da žive večno.

Prvih hiljadu godina nakon Isusovog povratka predstavljaće vreme pomirenja i obnove na Nebu. Mi ćemo tada moći da istražujemo živote izgubljenih, uočavajući koji su ih samostalni izbori vodili ka spasenju ili uništenju. Na Zemlji neće biti ljudi, već samo prognani sotona sa svojim zlim anđelima, bez mogućnosti da bilo koga prevare ili unište.

Nakon hiljadu godina, Bog i spaseni će se vratiti sa Neba na Zemlju sa nebeskim gradom, Novim Jerusalimom. Bog će vaskrsnuti mrtve nepravednike da bi i oni mogli da budu svedoci tog završnog poglavlja Božjeg suda. Svaka osoba će se suočiti sa zapisom o svom životu i svi će videti Božju istinitu pravdu i pravičnost. Bog će zauvek uništiti greh i grešnike.

Kada Bog bude obnavljao Zemlju, ljubav, radost i sklad će konačno biti vraćeni svemiru. Strah, patnje i smrt će postati sećanje. Poznavaćemo Boga licem k licu i bićemo slobodni da beskrajno stvaramo i istražujemo.

HRISTOVA SLUŽBA U NEBESKOJ SVETINJI

Isusova sudbonosno značajna žrtva daje nam sigurnost, sa kojom možemo da priđemo Bogu, znajući da nam je oprošteno. Sada Isus, pre Svog povratka, pregleda naše živote, tako da ne ostane nikakve sumnje da su Njegove presude donesena sa ljubavlju.

Na nebu postoji Svetište, prava skinija koju je Bog postavio, a ne čovek. U njemu Hristos vrši službu za nas, omogućavajući vernicima da iskoriste Njegovu žrtvu pomirenja prinesenu na krstu jednom za sve. On je postavljen za našeg Prvosveštenika i otpočeo je sa Svojom posredničkom službom u vreme Svog vaznesenja. Godine 1844, na kraju proročkog vremenskog razdoblja od 2300 dana, ušao je u drugu i poslednju fazu Svoje službe pomirenja. To je delo istražnog suda koji je deo poslednjeg otklanjanja svakog greha, slikovito prikazanog čišćenjem starog jevrejskog svetišta na Dan očišćenja. U toj tipskoj službi, Svetinja je bila očišćena krvlju žrtvovanih životinja, ali se nebeske stvari čiste samo savršenom žrtvom Isusove krvi. Istražni sud otkriva nebeskim bićima ko je među mrtvima zaspao u Hristu i zato se u Njemu smatra dostojnim da ima udela u prvom vaskrsenju. Tim sudom je isto tako omogućeno da se sagleda koji od živih prebivaju u Hristu, drže Božje zapovesti i veru Isusovu i u Njemu su spremni za prelazak u Njegovo večno carstvo. Ovaj sud potvrđuje Božju pravednost u spasavanju onih koji veruju u Isusa. On objavljuje da će oni koji su ostali verni Bogu, primiti Carstvo. Završetak ove Hristove službe obeležiće kraj vremena milosti pre Drugog Hristovog dolaska. (3. Mojsijeva 16; 4. Mojsijeva 14,34; Jezekilj 4,6; Danilo 7,9-27; 8,13.14; 9,24-27; Jevrejima 1,3; 2,16.17; 4,14-16; 8,1-5; 9,11-28; 10,19-22; Otkrivenje 8,3-5; 11,19; 14,6.7; 20,12; 14,12; 22,11.12)

 DRUGI HRISTOV DOLAZAK

Radujemo se Isusovom obećanom povratku, kada će vaskrsnuti Svoju spasenu decu i povesti ih na nebo. Iako ne možemo tačno znati kada će se vratiti, možemo da živimo u radosnom iščekivanju.

Drugi Hristov dolazak predstavlja blaženu nadu Crkve, veličanstveni vrhunac evanđelja. Spasiteljev dolazak biće doslovan, ličan i vidljiv na celom svetu. Kad se bude vratio, mrtvi pravednici vaskrsnuće i zajedno sa živim pravednicima biće proslavljeni i uzeti na Nebo, a nepravedni će umreti. Gotovo potpuno ispunjenje većine proročanstava, zajedno sa sadašnjim stanjem u svetu, ukazuje da je Hristov dolazak blizu. Vreme tog događaja nije otkriveno, pa je zato potrebno da u svako doba budemo spremni. (Matej 24; Marko 13; Luka 21; Jovan 14,1-3; Dela 1,9-11; 1. Korinćanima 15,51-54; 1. Solunjanima 4,13-18; 5,1-6; 2. Solunjanima 1,7-10; 2,8; 2. Timotiju 3,1-5; Titu 2,13; Jevrejima 9,28; Otkrivenje 1,7; 14,14-20; 19,11-21)

SMRT I VASKRSENJE

Nesvesno ništavilo smrti razdvaja nas od Boga, izvora života, ali Isusova pobeda nad smrću znači da se spaseni mogu radovati vaskrsenju i živeti zauvek.

Plata za greh je smrt. Bog, koji je jedini besmrtan, podariće večni život onima koje je otkupio. Do tog dana, smrt je besvesno stanje svih ljudi. Kada se Hristos, koji je naš život, bude pojavio, vaskrsli pravednici biće proslavljeni i uzeti na nebo da dočekaju svoga Gospoda. Drugo vaskrsenje, vaskrsenje nepravednih, dogodiće se 1.000 godina kasnije. (O Jovu 19,25-27; Psalam 146,3.4; Propovednik 9,5.6.10; Isaija 25,8; Danilo 12,2; Jovan 5,28.29; 11,11-14; Rimljanima 6,23; 1. Korinćanima 15,51-54; 1. Solunjanima 4,13-17; Kološanima 3,4; 1. Timotiju 6,15; Otkrivenje 20,1-10)

MILENIJUM I KRAJ GREHA

Dok se spaseni ponovo povezuju sa Bogom, sotona i njegovi sledbenici su sami zarobljeni na zemlji. Posle hiljadu godina Bog će vaskrsnuti izgubljene za konačni sud pre nego što uništi greh i grešnike.

Milenijum je hiljadugodišnje carovanje Hrista sa Svojim svetima na Nebu između prvog i drugog vaskrsenja. U toku ovog vremena sudiće se zlim mrtvima; Zemlja će biti potpuno opustošena, bez stanovnika, zauzeta od sotone i njegovih anđela. Na kraju tog vremena će Hristos, Njegovi anđeli i Sveti grad sići sa Neba na Zemlju. Nepravedni mrtvi tada će vaskrsnuti i, sa sotonom i njegovim anđelima, opkoliće grad; ali vatra od Boga uništiće ih i očistiti Zemlju. Svemir će tako zauvek biti oslobođen od greha i grešnika. (Otkrivenje 20; 1. Korinćanima 6,2.3; Jeremija 4,23-26; Otkrivenje 21,1-5; Malahija 4,1; Jezekilj 28,18.19)

NOVA ZEMLJA

Bog će potpuno obnoviti naš svet i živeti sa nama zauvek. Napokon ćemo ostvariti sve kreativne mogućnosti živeći u ljubavi i radosti zbog kojih nas je Bog stvorio.

Na novoj Zemlji, na kojoj prebivaju pravednici, Bog će obezbediti večni dom za spasene i savršenu životnu sredinu za večni život, ljubav, radost i poučavanje u Njegovoj prisutnosti. Ovde će sam Bog prebivati sa Svojim narodom, a patnje i smrt nestaće. Velika borba biće okončana i greha više neće biti. Sve što je živo i neživo objavljivaće da je Bog ljubav; i On će vladati večno. Amin. (2. Petrova 3,13; Isaija 35; 65,17-25; Matej 5,5; Otkrivenje 21,1-7; 22,1-5; 11,15)

© 2021 Refres All rights reserved.